MythBuster vs Agile – Mit 3: Principi Agilnog se baziraju na Toyot-inim industrijski prihvaćenim praksama

U literaturi (blogovi, članci, knjige) koja se bavi SCRUM-om često se navodi da se SCRUM tehnike baziraju na industrijski prihvaćenim praksama koje se razvijaju decenijama (Ken Schwaber, 2010) i s tim u vezi se često pominje Toyota Production System (Boris Gloger , 2008), (Paul Osborn, 2009), (Scrum Alliance).

Samim tim teži se da se stekne utisak da se kredibilitet agilnih metodologija bazira na kredibilitetu koji ima Toyota.  Takođe se vrlo često se u kontekstu agilnih metodologija pominje gospodin W. Edwards Deming (Dean Leffingwell, 2011).

Nažalost, ne pominje se da Toyota svoj sistem rada bazira na Total Quality Management-u (TQM), koji je Toyota razvila maltene do načina života a ne samo rada. TQM je proizišao iz Sistema Kvaliteta (System of Quality). Sa druge strane, može se reći da je, Gospodin Deming, najopštije rečeno, zaslužan za većinu toga što se vezuje za pojam System of Quality, upravljanjem kvalitetom proizvoda i većine onoga što ti pojmovi nose a na osnovu čega je nastala serija standarda ISO 9000 a  čijim uvođenjem veliki broj poslovnih sistema u svetu pokušava da uredi i standardizuje svoju organizaciju i način rada.

Kad se iz ugla serije standarda ISO 9000 pogledaju, metodologije za razvoj softverskih proizvoda, uviđa se da su one samo parcijalna rešenja tj. bave se samo jednim delom svih poslovnih procesa konkretnog poslovnog sistema. Da bi metodologije koje se primenjuju dale svoj maksimum, mora se raditi na uređenju svih poslovnih procesa poslovnih sistema a najbolje u skladu sa standardima.

Standard ISO 12207 se bavi procesima životnog ciklusa softvera (International Organization for Standardization, 2008). Ne radi se samo o procesima koji su vezani za razvoj softverskih proizvoda već i o procesima nabavke, isporuke, eksploatacije i održavanja softverskih proizvoda.

ISO 12207  standard za svaki definisani proces definiše skup ishoda koji su sa njime povezani. Definisana 23 procesa, 95 aktivnosti, 325 zadataka i 224 ishoda. Nova verzija standarda standard “ISO/IEC 12207:2008 Systems and software engineering – Software life cycle processes” definiše čak 43 sistemska i softverska procesa.

S moje tačke gledišta upoređivati Agilno sa bilo čime što je Toyota i Sistem Kvaliteta je blago rečeno neozbiljno.

Mit 3: Nepotvrđen

Literatura:

2 comments

  1. Jovan Popovic says:

    Slazem se sa Vama da je smesno reci da se da se agilne softwerske metodologije baziraju na metodologijama iz Toyota auto industirje. Nemoguce je reci da se principi industrije koja zaposljava hiljade (ne previse dobro placenih) radnika moze primeniti na industriju gde imate red velicne manje zaposlenih sa red velicine vecim odgovornostima i platama, i potpuno drugacijim poslovima. Ako bi se to bukvalno shvatilo, jos bi neko pomislio da u Toyoti svaki dan chekinuju automobile na SVN, source safe ili slicnu source kontorolu :).

    Mislim da je to vise pogresna interpretacija originalne ideje tako sto se mesa koncep preuzimanja principa rada i ideja. Naime, principi rada agilnih metodologija su nastali iz XP metodologije (koja je cisto softverska metodologija) uglavnom pojednostavljivanjem, uklanjanjem “suvisnih” aktivnosti i uvodjenjem malih izmena (nije XP iteracija nego Scrum sprint i slicno).
    Agilne metodologije od Toyote preuzimaju samo ideju fleksibilnosti i brze reakcije na probleme i promene, sto je podiglo Toyotu iznad ostalih fabrika automobila. Namera je da se te ideje, a ne TQM princip primene u agilnim metodologijama. Ideja Toyote je ne da se napravi savrsen, nego dobar auto koji se lako i brzo moze popraviti ako dodje do problema. Ista ideja se koristi u agilnim metodolgijama a konkretni principi koji se koriste su XP ili slicni principi softverske industrije.

    Ako gledamo TQM tu bi pre mogli reci da je on blizi formalnim metodologijama koje su blize ISO, CMMI i ostalim standardima kvaliteta kao sto se vec naveli.

    Inace, sam Toyotin TQM je mit ili mozda samo marketing. Ako se setimo problema sa Toyotinim papucicama u Americi zbog kog su povukli nekoliko miliona automobila o kakvom TQM sistemu govorimo? Medjutim, prava snaga Toyote je u mogucnosti da se problem brzo resi i da se vrate na trziste dok bi ostale firme verovatno bankrotirale kad bi morale da vrate milione automobila (zamislite milion Fiata 500L koji se vrate u Kragujevac zbog papucice, mada bi to isto upropastilo i Ford, Reno, BMW i ostale mnogo vece kompanije u auto industriji). Toyota je jedna od malobrojnih firmi koja moze da prezivi katastrofu i brzo se vrati na vrh i to je njega najveca snaga koju pokusavaju da primene agilne metodolgije.

    Ta ideja (a ne TQM princip) se koristi i u agilnim metodologijama – hajde da napravimo dobar proces i softver koji ce se lako popraviti ako nesto ne valja, a ne savrsen gde bi bankritirali na prvu veliku gresku koju cemo ionako nepraviti posto niko nije savrsen i ne moze svaki detalj da isplanira.

    • gmilanov says:

      Fleksibilnost i brza reakcija na probleme i promene nije nešto što je smislila Toyota. To su ideje koje se nalaze iza Sistema Kvaliteta a samim tim i TQM-a. Mercedes, BMW ili Rolls Royce takođe imaju izuzetno brzu reakciju na probleme kupca ili korisnika što je termin koji se mnogo više koristi kad je Sistem Kvaliteta u pitanju. Ono što je karakteristično za Sistem Kvaliteta a samim tim i TQM-a je da se radi o dokumentovanim sistemima tj. za sve postoji dokument, procedura ili uputstvo koji do u detalja definiše neki poslovni proces, aktivnosti, ulazno izlaznu dokumentaciju, templejte dokumenata, odgovornosti itd… Svaki od tih dokumenata ima svoju šifru, distribuciju, spisak dokumenata od kojih proističe itd… Da bih prihvatio da u Agilnim metodologijama ima i T od Toyote morao bih da vidim u radovima i knjigama citate iz konkretnih Toyota dokumenata (sa sve pozivom na konkretnu šifru) ili da neko odgovoran iz Toyota-e to potvrdi na nekom skupu, u radu itd…

Leave a Reply

%d bloggers like this: